Uvod u informaciono komunikacione tehnologije

Nastanak informaciono-komunikaciih tehnologija je u bliskoj vezi sa razvojem, a potom i integracijom telekomunikacija i teorije informacija [1]. Dostignuća na polju razvoja digitalnih tehnika generisanja, obrade i prenosa signala u je imala i ima veliki uticaj i na učestalost promena u sveri savremenog informatičkog društva. Informatičko društvo je u početnim fazama razvoja imalo tendenciju da postane, a danas se može i smatrati stubom razvoja celokupnog društva budući da povezuje sve privredne grane, znanja i dostignuća ljudi u svim oblastima.

Razvoj civilizacije, posmatrano sa istorijskog aspekta svedoči o postepenom prikupljanju znanja koja su potom klasifikovana. Znaja od posebnog značaja za čoveka su ne retko izdvajana, a u nekim slučajevima, pojedine vredne informacije i dostignuća su svoj put ponašle u zatvorenim krugovima. Pojedini  vredni resursi su neretko bili u službi onih koji su razumeli njihov značaj i imali pristupa. Vrednost pojedinih informacija je zahtevala dodatne mere zaštite integriteta. Nastala je i kriptografija kao specijalizovana disciplina u službi tajnosti informacija. Značajniji pomak na polju razvoja ove discipline zabeležen je 1918. godine pošto je  objavljena  čuvena monografija Vilijema Fridmana [2] koja sadrži izveštaj o istraživanjima u privatnim laboratorijama Riverbank. Iste godine Edvard Hebern je prvi prijavio patent za rotator mašinu koji je postao osnova vojne kriptografije tokom približno 50 godina. Dalji razvoj u ovoj oblasti preneo se i u sferu informacionih tehnologija, razvijeni su brojni standardi i algoritmi za kriptovanje koji se danas uspešno primenjuju u cilju zatštite integriteta informacija na Webu. Većina algoritama za kriptovanje je danas integrisana u popularnim programskim jezicima kao što su PHP, C, C++, Delphi, ASP itd.

Decentralizacija mreža računarskih resursa, šezdesetih godina prošlog veka bila je okosnica interovanja mreže ARPAnet-a [3]. Na ovaj način postiglo se da pristup i korišćenje računarskih resusa postane potpuno nezavisan sistem koji opstaje i funkcioniše bez obzira na to da li neki računar u mreži funkcioniše ili ne… Takva tipologija mreža zasnovana je na pricipu čvorišta, a informacija do krajnjeg računara stiže sve dokle postoji putanja koja povezuje čvorove mreže, pa se ne retko kaže da je ovo mreža svih mreža koja može izdržati i atomski udar!

Sa druge strane značajnija promena na polju razvoja Internet tehnologija se zasniva na  primeni komutiranja [4] paketa,  na manje celine, koje se potom ponovo sklapaju u prvobitni oblik.

Prvobitni NCP4 iz 1982 je kasnije zamenjen kombinovanjem TCP/IP6 koji je omogućio međusobno povezivanje mreža.

Konačno, ovako povezani računari koji sada mogu nesmetano komunicirati ostvarujući pri tom virtuelne veze i kao takvi, trebaju koristiti u službi znanja i informisanja… Znanje i informacije u obliku zapisa moraju biti zabeležene i fizički prisutne u bazama podataka i posebno organizovane u odgovarajuće tabele relacionih baza što danas čini osnov modela troslojne arhitekture na Webu, a samim tim i  osnov “drugog talasa Web-a” (Web 2.0).

Literatura

---

[1] Teorija informacija bavi se definicijom mere količine informacija; proučavanjem izvora informacija; proučavanjem prenosnog kanala, analizom granica koje optimalni sistem može dostići, konstrukcijom prenosnog sistema što boljih performansi…

[2] William F.Friedman, The index of Coincidence and its Applications in Criptography, 1918.

[3] Advanced Research Projects Agency Network:  radilo se o manjem istraživačkom timu na Institutu za Tehnologiju u Massachusetts, SAD.

[5] Reč je o dostignuću ARPAnet-a koje se zasniva na prenosu podataka  između dva sistema u obliku niza paketa, pri čemu se svaki od ovih  paketa šalje kao zasebna celina.

[4] Network Control Protocol

[5] Transmision Control Protocol i Internet Protocol

---